ERB SOUNDSYSTEM

BEST OF COLLEGE RADIO

ULAN BATOR, NED, TENA NOVAK

 

 

ERB SOUNDSYSTEM, 27.3.2004. Zagreb, SKUC Pauk
+
BEST OF COLLEGE RADIO, 29.3.2004. Zagreb, SKUC Pauk
+
ULAN BATOR, NED, TENA NOVAK, 1.4.2004. Zagreb, Močvara

 

Ne znam da li zbog ovakvog duhovito-deprimirajućeg travanjskog vremena ili zbog previše loših i nezanimljivo prosječnih koncerata, ali trenutno osjećam poprilični umor od zagrebačkog klupskog života. Nadam se da će me vrlo skoro neki bend iskreno oduševiti, pa bili to Violent Femmesi, Lambchop ili netko treći (13.4. počinje Kej-Setov Žedno Uho Festival koji već u prvom tjednu ugošćuje Trans AM, Friends Of Dean Martinez, Xiu Xiu i Chrisa Cacavasa).

 

I SC Agencija je nedavno improvizirala jedan festival. To čudo se zvalo Spring Roll Festival 2004 , a sastojalo se otprilike od svega što se i inače događa u Pauku, ali ne ovako zaredom. U petak je svirao Eric Sardinas, neki meni nepoznati kultni blues-rock gitarist, u nedjelju je bio dramenbejs parti, u utorak koncert nebitnih veterana Living Colour.

 

U subotu sam se i ja pojavio u Pauku. Već su mi falili njihovi militantni redari u narančastom i simpatični brkati čiče za šankom. Najavljena roots-dub fešta u praksi se pretvorila u zamoran trance-ragga-dub DJ set bez live-vokala. Osim fanova takvog zvuka i najmlađih posjetitelja, opisan razvoj događaja nije oduševio većinu prisutnih, pa se ionako slabo popunjena dvorana Pauk s vremenom sve više praznila. U trenutku kad smo Sandra i ja krenuli doma (te noći smo izgubili sat vremena, pa više nisam siguran je li bilo 2, 3 ili 4), DJ je konačno zavrtio Burning Speara i Black Uhuru. Šteta što su to doživjeli samo najuporniji.

 

U ponedjeljak se u Pauku događalo ono što je prije smrti College Radija planirano kao tromjesečni pregled najboljih bendova koji su svirali u SCu. Puno depresivniji manifest uzrokovan picajzlastim susjedima i bedastim ljudima na visokim položajima u SCu pretvorio je ovo u Best Of College Radio EVER .

 

Manifestaciju je otvorio Ramirez, najiritantniji bend viđen na ovim prostorima ikad. Sorry Aljoša, možda ti stvarno iskreno proživljavaš svoje pubertetske tekstove i ne možeš pjevati ako se ne miluješ po licu, oh tako nenadjebivo šizofrenično izvrćeš ruke iza ramena i izvodiš slične preseratorske bedastoće, ali zato sam ja tu da ti kažem kako to izgleda idiotski. A pjesme su vam grozne, posebno sentiši. Nakon što su oni završili, neki ljudi su im čak i pljeskali, što je kod mene izazvalo samo prazan pogled i odlazak na šank po dupli pelinkovac i veliku pivu.

 

Jer, slijedio je Popper. Još jedan užasan gitaristički pop-rock bend s glupim tekstovima, dosadnim pjesmama, ali barem bez fejkerskog pjevača koji glumi psihičke probleme. No, ovi su zato pozvali publiku da im pomogne otpjevati jednu pjesmu. Bend kaže ili tako nešto, pa publika kaže . I tako dvadeset puta. Kad sam skužio da su neki ljudi to stvarno otpjevali svih dvadeset puta, opet sam otišao na šank.

 

Bilk me ovaj puta stvarno ugodno iznenadio (pokušao sam ih gledati u Melinu, ali ta birtija jednostavno nije stvorena za koncerte. Uspio sam pogledati tek dio nastupa Etui Etui Soniczoil a i njegove Analog Spam bande i mogu vam reći da to zvuči jako zanimljivo, posebno ako prije toga čujete album koji je skoro pa 100% elektronika). Nakon ovih grozota gore, Bilkovci (!) su mi bili strašno simpatični, s tim hokejaškim izmjenama na stejdžu, srednjoškolsko opuštenom atmosferom i iskreno pozitivnom vibrom među članovima benda. Većina pjesama im je također dobra - puno eksperimentiraju, ali kad odsviraju pop stvar s lijepim vokalnim dionicama (poput one stvari) to zvuči i lijepo i plesno i dobro.

 

Lollobrigida je već sad hit bend, pa ih je Pišta (ne onaj peti iz 4 Asa, nego onaj glavni iz legendarnog kuruza-hejvi-rok benda Hard Time) najavio u stilu: . Ha ha ha. I prije nego što su curke uključile baseve u pojačala, najednom je pred stejdžom bilo triput više ljudi nego što sam mislio da ih ima u čitavom Pauku. Zašto, pitate? Curke su mlade, zgodne i oskudno odjevene (u odjeću iz kućne space-radinosti). Dečkima su curile sline, a cure su se divile. Ja sam ih već vidio u SCu, a ovaj put je kraj mene bila i moja cura, pa sam se skoncentrirao na glazbu i tekstove. Sintić podloge iz osamdesetih, nepretenciozni tekstovi o malim i velikim stvarima - ma, one samo žele da ih volimo i nosimo na rukama. Bolje njih nego dečke iz Ramireza i Poppera.

 

E, a baš na prvi april mi je palo na pamet ovo o previše koncerata i nužnom odmoru od klubova. Zakasnio sam na domaću Tenu Novak (pustinjska psihodelija s violinom, o njima više drugi put - uspio sam čuti samo dvije zadnje stvari - zvuče obećavajuće), Ulan Bator je razočarao ne samo mene nego apsolutno sve s kojima sam te večeri komunicirao (na studijskim snimkama zvuče čvršće, ponekad i prpošnije, a na koncertu mi je jako falio klavir koji na snimkama baš fino nadopunjuje taj njihov psihodelični post-rock. Sve u svemu, jedan Ksetovski koncert u Močvari koji bi u Ksetu privukao triput više ljudi), a Ned , istrzane Francuze i njihov simpatični post-core sam već gledao i oni jesu okej, ali nimalo ne pomažu u trenutku kad shvatiš da si prečesto na koncertima koji ti ništa ne znače.

Dobri bendovi - pomagajte.

mhabijanec@hotmail.com