LOLLOBRIGIDA
 

LOLLOBRIGIDA, 5.5.2005, Kset

Dočekali smo i to, debut (ili 'debi' kako bi na OTV Music Charts rekli, s naglaskom na prvom slogu) album dviju poznatih Zagrepčanki: Cartoon Explosion. Predstavljen je, zajedno uz promociju spota Straight Edge, u Ksetu.

Dolazim tek oko 22.30 ali svira tek prva predgrupa. Nekakvo dvoje repera i DJ ili tako nešto. Trebali bi se zvati MissOh! vs Markproof. Povremeno zazvuče zanimljivo ali većinu vremena ne i nemam ih potrebe pratiti, naročito kad je Kset pun zanimljivih ljudi s kojima se može pričati i piti piva na račun njihove prve plaće. Zatim dolaze Bitcharke Na Travi i situacija se naglo mijenja. Pada mi na pamet komentar "Ušo majmun u tenk, biće katastrofe!". Popele se Bitcharke na stejdž, dve beogradske reperice, curke od dvadesetak godina, i napravile katastrofu. Pogazile Kset. Imaju dobre i moderne matrice i preko njih deru o seksu. Razgovjetno, duhovito i opako. "Raširiću picu svuda po tvom licu, nećeš znati gde si, lizaćeš ko Lesi" i "Sada u parkiću sedim na glaviću" i slični stihovi dižu publiku na noge. Stvarno su dobre. Borim se s porivom da se proguram do prvog reda i hvatam ih za sise i derem se nešto kao "Saće dasa da ti turi pitona, kujo!". Nije da su ne znam kak svemirski zgodne i seksi nego naprosto imaju taj stav. Srpkinje, jebiga. Mi Hrvati ne izgledamo tak na stejdžu, osim možda Kawasaki 3P.

Poslije njih dolaze Lollobrigide: smiješno su obučene, bose, skaču, bacaju balone, oslikavaju svoje tekstove sličicama, polijevaju se s vodom, dobacuju duhovitosti, imaju ekipu koja se penje na stejdž i pleše s njima, itd. ali uprkos svemu tome zvuče blijedo. Isforsirano. Znam, to je trash-electro-pop, a trasheri se moraju glupirati, ali ispod tolike količina celofana ipak treba postojati neka kvaliteta. ("Kvaliteta nije mjerilo vrijednosti", upozorava FNC Diverzant.) Lolle su simpatične, no to je upitan kompliment jer njime označavaš da ih nemaš čime konkretnijim pohvaliti. Bitcharke ništa ne izvode i sigurno nisu čule za Pussy Galore ni za Sharon Tate a možda ni za Mogwai, ali to im ni ne treba. Ne treba im ništa osim mikrofona. One naprosto gaze.
Naše Lolle su hrabro odsvirale svoj oskudni repertoar i nakon pol sata su morale ponavljati pjesme. Imaju dobrih pjesama, imaju i slabih (u obradi Kinksa su se raspadale) a najbolja je Bubblegum Boy jer je nosi čvrst i beskompromisan ritam. Najkonkretnija je. Što manje filozofije, što više gaženja: to je moj sofisticirani glazbeni ukus. Osim kad se radi o Smogu.

Možda sam malo pretjerao u kritici, jer su me Bitcharke oduševile. Lolle su, uostalom, i najavile da će ih Bitcharke pojesti. Nemojte me krivo shvatit, dobre su Lolle, nije da su loše. Originalne su i zabavne. Na Zlatnoj Koogli su bile još bolje. Bogu fala da imamo bendova u Ksetu koji nisu post-rock. Pogledajte im spot, dođite im na koncert, puštajte ih na tulumima...

Ozren Harlović