FEMI ANIKULAPO KUTI & THE POSITIVE FORCE

30.6.2002. Jarun, Zagreb

Ples.

p.s.: Kakav otac takav sin. Ja do ovog koncerta stvarno nisam slušao Kutija mlađeg (par stvari sam nedavno slučajno čuo na televiziji uz panorame turističkih središta) - Felu jesam poprilično - i dobio sam otprilike tri puta više nego što sam očekivao.

 

Puno plesa, dakle, hrpu pozitivne energije i pregršt sjajne muzike. Sve je bilo nevjerojatno simpatično i ludo - i klinac na setu bubnjeva, i onih dvadesetak ljudi iz publike na stejđu koje je Femi na jednoj stvari pozvao na ples, i bek-vokalistice/plesačice i njihovo vatreno mrdanje guzama.

Plesali smo svi - i Josip Visković koji je opet plesao bos, i Ilirka koja je u petom mjesecu trudnoće, i Cuki koji sluša jazz, i ja koji sam jučer dva sata igrao nogomet pa me bole prepone, bedra, ramena i svi mišići, uostalom. Vidio sam i profesoricu iz lingvistike kod koje sam položio ispit u petak, nije baš plesala ali je izgledalo zadovoljno, odmah kraj stejdža. Nadam se da nije bila napušena kao Femijevi Pozitivni Silnici (prisluškivao sam neke službene osobe dok su pričale o tome kako su se svirači nakon tonske probe odmah razbježali i nakon nekog vremena su se vidjeli samo oblaci gandža dima), jer to nikako ne bi priličilo jednoj akademski obrazovanoj građanki.

Plesali su valjda i rejveri, ako ih je bilo. Lako je zaplesati uz Kutija juniora, kažem vam.
A pošto ovaj put nisam ušao na akreditaciju nego sam platio ipak ne preskupih osamdeset kuna, ne osjećam se toliko prisiljenim napisati iscrpnu i što objektivniju recenziju.

U trenutku kad ovo pišem (sat i pol nakon zadnje stvari) ne znam da li je još netko iz ZbrdaZdola ekipe prisustvovao ovom veličanstvenom hepeningu (mislim da bi se Darko i Touni, recimo, super proveli), ali baš bih volio, zbog znatiželje, pročitati jednu trijeznu i objektivnu recku. Jednu koja ne glasi samo "ples".
Femi bi rekao a-ra-ra-ra-ra-ra. Trebali ste biti tamo.

mhabijanec@hotmail.com